Језичке чињенице

Да ли сте знали да…
Постоји између 6000 и 7000 језика у свету – говори их 7 милијарди људи, подељених у 189 независних држава.
Постоји око 225 аутохтоних језика у Европи – отприлике 3% укупног броја светских језика.
Највећи број светских језика користи се у Азији и Африци.
Минимум половина светске популације је двојезична или вишејезична, т.ј. говори два или више језика.
Европљани се свакодневно сусрећу са великим бројем страних језика, и због тога постоји потреба за развојем интересовања за језике међу грађанима Европе.
Многи језици имају преко 50 хиљада речи, али појединачни говорници обично користе само делић тог броја: у свакодневној комуникацији, људи обично користе мањи број речи које се чешће понављају.
Језици су стално у међусобном контакту и тако утичу једни на друге: енглески је, на пример, током векова позајмљивао речи и изразе из различитих језика, док европски језици и данас позајмљују многе речи из енглеског.
Током прве године живота, бебе производе широк спектар звукова; око прве године живота изговоре и прве речи; око теће године живота формирају дуже и сложеније реченице; са пет година дете поседује неколико хиљада речи.
Матерњи језик је обично језик који људи најбоље познају, језик који најчешће користе. У стварности, ретко кад постоји равнотежа између свих језика које особа говори.
Двојезичност доноси много користи: олакшава учење додатних језика, побољшава когнитиви развој и омогућава комуникацију са другим људима и културама.
Дво- и вишејезичност доносе и економске погодности: двојезичне особе имају више могућности за запослење, док компаније које послују на више језика имају предност над оним које користе само један.
Језици су међусобно повезани као чланови породице. Већина језика Европе припада индоевропској породици језика.
Већина европских језика члан је три велике гране: германске, романске и словенске.
Германска грана укључује дански, норвешки, шведски, исландски, фарски, немачки, холандски, фризијски, енглески и јидиш, поред осталих.
Романска грана између осталих обухвата румунски, италијански, француски, и шпански.
Словенској грани језика припадају руски, украјински, белоруски, пољски, чешки, словачки, словеначки, српски, хрватски, македонски и бугарски.
Већина језика користи латиницу, неки словенски језици користе ћирилицу док грчки, јидиш, јерменски и грузијски имају сопствено писмо.
У већина држава постоји одређен број мањинских или регионалних језика – неки од њих добили су и званичан статус .
Широко заступљени неевропски језици на територији Европе, попут арапског, кинеског и хиндија, користе себи својствена писма.
Русија (са 148 милиона становника) има далеко највећи број језика који се користе на њеној територији, и овај број се креће од 130 до 200, у зависности од критеријума.
Због великог броја миграција, Европа је постала изразито вишејезична. Само у Лондону користи се више од 300 (арапски, турски, курдски, берберски, хинди, панџаби итд.).

Јелена Божовућ, ученица другог разреда економског смера, чита песму на мађарском језику