Трагови у времену

''У срезу црногорском ... има понајвише древности'' (Стојан Обрадовић: ''Описаније окружија ужичког'', Београд, 1858. год.)

Косјерић са околином, у својој прошлости, дели судбину Балкана. Сви историјски токови и кретања цивилизација на овом простору оставили су трагове и на подручју Косјерића, чија је област од давнина позната као Црна Гора. Рецимо, крајем 13. века, помиње се као ''жупа Црна Гора'', у поседу краља Драгутина, а много векова касније постаје Срез црногорски. Иначе, топоним Црна Гора, још од средњега века, чест је у оним српским крајевима у којима је рељеф карактеристичан по планинским венцима, непроходним пределима, тамним косама и странама. Управо таквом опису одговара и положај скрапешке котлине, у чијој се најпространијој равни данас налази град Косјерић. Већина насеља косјерске општине постојала су и у средњовековној Србији. О томе сведоче ''Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије 15. и 16. века'' (приредио А. Аличић), у којимa се у изворном облику помињу данашња села: Маковиште, Мионица, Субјел, Годечево, Радановци, Сеча Река, Руда Буква... То значи да је овај крај био жива административна област и у време Немањића. ''Тефтери'' бележе имена пореских глава и износе занимљиве податке који упућују на привредне, социјалне и културне прилике тога времена. Тако се зна да је у селу Маковишту, 1476. године, узимана глоба за пшеницу, раж, просо, јечам, зоб, сено, конопље, купус, бостан, дрварину, свадбарину, бурад, свиње и млинове. Интересантно је да се у овим списима помињу данас непозната насеља - Доњи и Горњи Скрапеж; можда је једно од њих имало значај административног средишта овог краја из којег је касније формирана варош Косјерић, чији су назив тек у 18. веку одредили, највероватније, досељеници из Косијера (околина Цетиња), нашавши своју нову постојбину у сливу Скрапежа и Кладоробе. У духу европеизације у Србији, и Косјерић у 19. веку добија обрисе грађански уређене средине, са наговештајима општег културног напретка. Томе нарочито доприноси отварање школа широм црногорског среза. Прва је отворена у Субјелу -1854. године, затим у Сечој Реци - 1857, у Косјерићу - 1869, Радановцима - 1871... Уз просвету стижу и лекарска служба, задругарство, установе. Од скромног друмског насеља Косјерић постаје варошица, званично -1892. године, Указом краља Александра Обреновића.

 

Контакт

Адреса :    Светосавска 39

E-mail :    tskosjeric@its.rs

Тел. :    тел:031/781-645

Како до нас